Šta bi sve značilo organizovati se – Osvrt na tribinu u MZ „Radnički“ na Detelinari

Poslednja tribina u ovom krugu projekta „Lokalne politike i urbana samouprava” (odmah da napomenemo, nastavljamo dalje s projektom, tako da ovo „poslednja“ tribina zapravo predstavlja poticaj za nastavak zajedničkog rada, a ne obaveštenje o završetku), održana je 28. novembra 2014. godine, u velikoj sali mesne zajednice „Radnički“ na Detelinari.

Dva su povoda za njeno održavanje i novo okupljanje stanara i predsednika skupština stanara na Detelinari: promocija drugog broja biltena „Stanar“ i razgovor o postojećoj inicijativi za udruživanje predsednika skupština stanara na nivou Novog Sada. Novi broj biltena „Stanar“ predstavili su njegovi urednici: Ozren Lazić, Igor Burić i Branislav Kozarčić, zajedno sa članovima kuda.org i GKP-a. Iako tematski ovaj broj biltena takođe pokriva teme iz domena stanovanja, čini se da je akcenat stavljen na moguće oblike udruživanja stanara i predsednika skupština stanara, šta bi udruženje i udruživanje značilo, na nove oblike međusobne saradnje i organizovanja u lokalnoj zajednici. Tako je skrenuta pažnja na veće tematske blokove ovog broja, koji inače sadrži duplo veći broj stranica od prethodnog, pre svega na seriju intervjua sa arhitektama i članovima strukovnog udruženja arhitekata i urbanista – Društvo arhitekata Novog Sada, DaNS. Saradnja sa arhitektima, budući da je problematika lokalne zajednice utemeljena na stambenoj problematici – otvorila je takođe nova pitanja iz domena civilnog društva i organizovanja. Kroz razgovore sa članovima DaNS-a konstatovano je da je problem koji smo susreli u relaciji sa mesnim zajednicama i organima lokalne samouprave prisutan i u ovoj organizaciji, a koja je prema trenutnom statusu udruženje građana (koju je doduše svojevremno osnovala Skupština grada Novog Sada). Naime, stručna javnost nam je dostupna i na usluzi samo preko inicijative pojedinaca, pošto je uprava i ovakvom, sada nevladinom organizacijom, podvrgnuta uskim partijskim interesima. I na ovom mestu kao najbitnije postavlja se pitanje i problem međusobne saradnje i mogućnosti rada na konkretnoj problematici lokalne zajednice, dovođenjem u vezu stručne javnosti sa širim javnim interesom.

Među ostalim temama u biltenu broj 2, kao što su tema JKP Informatike i relacije sa izvršiteljima za prinudne naplate, nestajanje ideje za parkom i većom zelenom površinom na Detelinari iz urbanističkih planova u poslednjih 40 godina, oblici građanskog odlučivanja i šta građani mogu da urade organizovanjem u „zbor građana“, pitanje lokalne samouprave i uloge mesne zajednice u lokalnoj zajednici, kao i druge teme… „Stanar“ br 2 sadrži i anketu namenjenu našim komšijama, stanarima i predsednicima skupština stanara, koju mogu da popune i da nam je donesu ili pak pošalju poštom. Jedna od zastupljenih tema, zasnovana na iskustvu rada na projektu lokalnih politika, jeste i odnos medija prema lokalnoj zajednici i uloga veb sajta projekta i biltena koji bi mogli da otvore nov način formiranja javnosti koja više ne bi bila u službi spektakla i samopromocije ekonomske i političke vlasti (političkih partija), već bi predstavljala oblik samoorganizovanja u javnom prostoru.

Kao što je tema inicijative za udruživanje predsednika skupština stanara zastupljena u drugom broju biltena, tako je toj temi bio posvećen i deo razgovora na tribini u MZ „Radnički“. Prisutni predsednici i stanari su i dalje zainteresovani za udruživanje i pravljenje jedne asocijacije ili udruženja posvećenom pitanju stanovanja i održavanja zgrada. Smatramo vrlo važnim razgovore o obliku organizacije budućeg udruženja, jer upravo taj oblik će i definisati način funkcionisanja udruženja ubuduće. Neka od pitanja o kojima moramo da razgovaramo su: Koliko je zainteresovanih potrebno da bi se udruženje osnovalo? Da li i kakav oblik legitimiteta se obezbeđuje registracijom jednog oblika organizacije (recimo, udruženja građana)? Kakva je to vrsta legitimiteta i prema kome se ona formira? Šta znači ako bismo rekli da treba da razvijemo oblik legitimiteta udruženja koje bi bilo usmereno, pre svega, prema svim njegovim članovima? Da li smo zadovoljni reprezentovanjem i predstavljanjem, ili bi nam više odgovarao neki drukčiji model organizovanja? Šta znače efikasnost i kompetencija kada je jedno ovakvo udruženje u pitanju? Zašto najčešće pribegavamo pominjanju ovih kategorija, kada mislimo na postizanje rešenja za probleme sa kojima se srećemo kada su naše zgrade u pitanju? Da li možemo da zamislimo i izumemo nove kategorije, da kreiramo novi ambijent u kome bi svako bio motivisan da učestvuje u zajedničkom procesu (kretanja ka rešenju)? Ovo su samo neka od pitanja koja su kroz diskusiju postavljena, a tema pokretanja i formiranja novog udruženja je nešto čemu ćemo ubuduće posvetiti posebnu pažnju.