Napravi nova mesta-za prateći tekst

Decentralizacija kulture u evropskoj prestonici bez lokalne samouprave

Grupa za konceptualnu politiku

Zašto smo poslali otvoreno pismo Panelu nezavisnih eksperata za EPK – Novi Sad 20211

Prošlo je pet meseci od kada je različitim instancama vlasti u Novom Sadu, od mesnih zajednica do gradonačelnika, upućeno Otvoreno pismo i apel za otvaranje mesnih zajednica za građane i njihova udruženja na teritoriji opštine Novi Sad, koje je sadržalo konkretne predloge i rešenja za unapređenje rada ovih institucija lokalne samouprave, ali ni jedna instanca na njega nije odgovorila. Istim povodom je upućeno posebno javno obraćanje i poziv na sastanak Daliboru Rožiću, Članu veća za kulturu Novog Sada. Zašto njemu kada on upravlja samo resorom kulture u gradu i kakve veze kultura ima sa mesnim zajednicama? Upućeno mu je, jer je on takođe predsednik Nadzornog odbora Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Da veza između kulture i mesnih zajednica u Novom Sadu postoji, pokazuje projekat „Nova mesta“ koji pomenuta Fondacija sprovodi upravo u mesnim zajednicama i putem kojeg poziva njihove građane da se u njima aktiviraju i participiraju u realizaciji projekata uređenja javnih prostora kojim bi trebalo da oplemene svoje lokalne zajednice i komšiluke. Iz tog razloga je Otvoreno pismo poslato i Fondaciji „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, koja je na njega odgovorila, održan je sastanak i njeni predstavnici su se izjasnili da ne mogu da pomognu, pa čak ni kada su pozvani da to učine. Razlog obraćanja ovim pismom nije beznačajan. Naime, njegovi pisci, udruženja građana2, a zatim i druge inicijative građana, u poslednjih godinu dana nailaze na zatvorena vrata mesnih zajednica, na uzurpaciju zakonima zagarantovanih instrumenata učešća građana u radu ovih lokalnih institucija samovoljnim raspuštanjem ili pak nezakazivanjem zborova građana. U pitanju je ozbiljno kršenje ljudskih prava, pa je i pitanje sasvim jasno: ko može da koristi prostorije i resurse mesnih zajednica, i još jasnije, ko u Novom Sadu ima moć da okuplja i organizuje građane u okviru ovih institucija lokalne samouprave?

Podsetićemo da zatvaranje mesnih zajednica ipak ima svoju početnu tačku, a to su izbori za njihove Savete koji su održani u julu 2017. godine, od kada gotovo sve Savete mesnih zajednica u Novom Sadu čine članovi većinske vladajuće Srpske napredne stranke. Partijska pripadnost članova Saveta mesnih zajednica nije novina, ali njihova pripadnost jednoj partiji i zatvorenost za inicijative samoorganizovanih građana i udruženja jeste. I na ovom nivou lokalne, odnosno mesne samouprave, svedočimo centralizaciji vlasti partijskom poslušnošću, što za posledicu ima zatvorenost institucija države za građane i njeno odvajanje od ljudi i njihovih autentičnih potreba. Ovim sama lokalna samouprava ne poštuje Zakon o lokalnoj samoupravi niti Saveti mesnih zajednica poštuju statute mesnih zajednica, a unisono se oglušuju o osnovni princip postojanja i funkcionisanja lokalnih samouprava koji u Srbiji podrazumeva njihovu nezavisnost i autonomno delovanje u odnosu na centralnu državnu vlast. Ova dešavanja u Novom Sadu svedoče o njegovom uzurpiranju i poništenju, odnosno o visokom stepenu centralizacije koji je suprotan Evropskoj povelji o lokalnim samoupravama, koju je Zakonom iz 2007. godine Republika Srbija ratifikovala. Iako potvrđena, Evropska povelja je izneverena, jer mi ne možemo svedočiti o očuvanju niti unapređenju lokalne samouprave zasnovane na principima demokratije i decentralizacije vlasti, niti o osnaženju prava građana da učestvuju u stvarima od javnog značaja, koja bi trebalo najneposrednije da se ostvaruju na lokalnom nivou.

Dakle, mesne zajednice i svi njeni resursi u Novom Sadu su na raspolaganju onima koji su većinsko-partijski organizovani, koji su pobedili na izborima za Savete i koji partijski organizuju i mobilišu egzistencije ljudi, što predstavlja simulaciju političkog života. Ko još u Novom Sadu pored partijski organizovanih ljudi ima otvorena vrata mesnih zajednica i slobodno komunicira sa članstvom njihovih Saveta? Neposredno pred održavanje pomenutih izbora za Savete mesnih zajednica u leto 2017. godine, Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ imala je privilegiju i mogućnost da u Skupštini grada okupi predstavnike mesnih zajednica da bi im predstavila svoje planove za decentralizaciju kulture u okviru ovog evropskog projekta, čiji se deo realizuje u okviru pomenutih „Novih mesta“. Međutim, za udruženja građana i autentične inicijative ljudi u lokalnim zajednicama, koje su godinama koristila iste resurse mesnih zajednica, u istom ovom trenutku ta mogućnost je uskraćena – njima se predstavnici mesnih zajednica ne odazivaju na pozive na sastanke i opstruiraju svaku komunikaciju, pa tako i javnost rada ovih institucija. Jasno je da skupštinsko okupljanje predstavnika mesnih zajednica na inicijativu nezavisno organizovanih ljudi nije moguće, jer su za udruženja građana i autentične inicijative i vrata mesnih zajednica zatvorena, a instrumenti učešća građana zagarantovani statutima mesnih zajednica – opstruirani. Ovim ujedno dobijamo odgovor na pitanje ko ima moć da organizuje ljude u ovim institucijama lokalne samouprave, i vidimo da se moć države sprovodi na način nepoštovanja zakona, isključivanja i suspenzije svake nezavisne inicijative od strane vlasti i privilegovanih aktera.

U ovoj konstelaciji, negativan odgovor Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ na apel za otvaranje mesnih zajednica za udruženja građana, utvrdio je nedostatak autonomije njenog delovanja u odnosu na vlast i interese većinske političke partije, a to nikako ne osnažuje učešće građana, njihovih inicijativa i udruženja, inkluziju i jednake mogućnosti za sve, a što su proklamovane evropske vrednosti u gradu koji nosi titulu Evropske prestonice kulture. Ovim konstatujemo da Fondacija kao realizator projekta Novog Sada Evropske prestonice kulture 2021. godine nema kapacitet niti neophodan stepen političke autonomije da podrži razvoj kulture u procesima integracije.

Iz tog razloga smo uputili otvoreno pismo članovima Panela nezavisnih eksperata koje su angažovali Evropski parlament, Savet Evrope, Evropska komisija i Komitet evropskih regiona u svrhu praćenja i korigovanja razvoja projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, kako bi ih obavestili o problemu o kome je reč i pozvali ih na zajednički sastanak tokom planirane posete Novom Sadu u 2018. godini. Ova gesta je zasnovana na uverenju da angažovana i kvalitetna participacija građana u kulturnim programima nije moguća ukoliko je participacija građana u društvenom i političkom životu grada suspendovana.

Šta da radimo sa evropskim vrednostima?

Evropske vrednosti proklamovane u brojnim agendama i dokumentima EU, kao što su garantovana ljudska prava, demokratije i stabilnosti, vladavina prava, održivi inkluzivni razvoj i učestvovanje građana u stvarima od javnog značaja – da li one imaju svoje mesto u okviru projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture? Imaju li one svoje mesto ukoliko je u pitanju grad u zemlji-kandidatu za pristupanje EU? Vlada Republike Srbije je ovaj projekat 2016. godine proglasila kulturnim projektom od nacionalnog značaja3, a u ciljevima programa Evropske prestonice kulture (EPK) videla je jedinstvenu priliku za grad Novi Sad i Srbiju da se priključi slavljenju kulturne raznolikosti Evrope i da osnaži kulturnu vitalnost grada, da omogući urbanu regeneraciju i održivi razvoj koji podrazumeva strukturne promene, kao i da poboljša međunarodni ugled grada i države. Skupština Grada Novog Sada iste je godine donela odluku o realizaciji ovog projekta, a zatim i o osnivanju Fondacije koja treba da realizuje projekat EPK u Novom Sadu. Dakle, sve instance vlasti, od najviše do najnižih, donošenjem niza odluka obavezale su se na poštovanje onoga što EU smatra kulturom i evropskim vrednostima kojima kultura doprinosi. Spektar kulturnih aktivnosti definisan u mnogim dokumentima (jedan od njih je Joint Communication to the European Parliament and the Council – Towards the EU’s Strategy for international cultural relations, 2016) u kulturu uključuje mnoštvo oblasti i to se smatra intersektorskim pristupom kulturi, po kojem se ona ne tiče samo umetnosti i književnosti, već podrazumeva širok spektar politika i aktivnosti: od interkulturnog dijaloga do turizma, od obrazovanja i istraživanja, zaštite nasleđa do promocije novih tehnologija i razvojne saradnje. No, da li srpske državne instance i sprovodioci projekta EPK poštuju vrednosti na koje su se obavezali odlukom o značaju i podršci projekta EPK u Novom Sadu? Da li se slažu oko široko postavljene definicije kulture koja može da uključi mnoge oblasti i realizuju li ovaj projekat imajući u vidu svu njenu kompleksnost? Ili pak vešto žongliraju ovim mnoštvom oblasti da ni zainteresovani akteri ne mogu proniknuti ispod koje kutije šibica se nalazi vrednost na koju se mogu pozvati, i čijim poštovanjem bi se ostvarila definicija kulture o kojoj je ovde reč. Kada govorimo o vrednostima, mi mislimo na principe, budući da je reč o političkim dokumentima. Dostupnost javnog prostora za sve građane i poticaj razvoja aktivnog civilnog društva su dva principa koja su izneverena, i nisu jedini.

U odluci Evropskog parlamenta vezanoj za koncept Evropske prestonice kulture za period od 2007. do 2019. godine, jasno je naglašeno da programi u okviru EPK treba da osnažuju učešće građana koji žive u gradu i njegovoj okolini tako što će raditi na ostvarenju njihovih interesa i potreba. Takođe, u odluci Evropskog parlamenta za EPK projekte u periodu od 2020. do 2033. godine, jasno je naznačeno da je za gradove koji nose titulu važno da nastave da promovišu socijalnu inkluziju i jednake mogućnosti, te učine sve kako bi osigurali što šire moguće uključivanje svih komponenti civilnog društva u pripremu i implementaciju ovog programa. Ukoliko je „Novim mestima“ i omogućeno učešće građana u ovom projektu kroz saradnju sa mesnim zajednicama, uključivanje potreba organizacija civilnog društva je zanemareno sve dok one nemaju ravnopravan pristup ovim institucijama lokalnih samouprava. Ovo ukazuje na generalno lošu poziciju civilnog društva o čemu svedoči i godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2018. u procesu pristupanja, gde je jasno navedeno da nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Na opštijem planu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, projekat Novog Sada Evropske prestonice kulture 2021 propušta šansu da u njima učestvuje.

Akcija koju trenutno preduzimamo jeste slanje otvorenog pisma Panelu nezavisnih eksperata budući da je on instanca koja prati razvoj projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture i koriguje njegovu realizaciju. Koriguje, ali u skladu sa čim?

Predlog članovima Panela je da se pri njihovoj planiranoj poseti Novom Sadu susretnemo na zajedničkom sastanku, i to će biti prilika da vidimo da li je korigovanje u skladu sa evropskim vrednostima dostupnosti javnih prostora za sve i poticanja razvoja civilnog društva za koje se zalažu – moguće. Naš zahtev na kome i dalje insistiramo je jednostavan: mi tražimo proizvodnju dokumenta-preporuke kojom udruženja građana tj. organizacije civilnog društva mogu slobodno da deluju u mesnim zajednicama na teritoriji Novog Sada, uz podjednak pristup njihovim resursima i na ravnopravnim osnovama sa svim ostalim akterima, koji su u ovom trenutku privilegovani i isključivi. Da li za njegovu realizaciju postoji politička volja sada i šire uključenih instanci od lokalnih, sigurno ćemo saznati.

1https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/otvoreno-pismo-panelu-nezavisnih-eksperata-projekta-novi-sad-2021-evropska-prestonica-kulture/

Štampaj ovu stranicu