BORBA ZA KINESKU ČETVRT – tekst Aleksandra Bedea u novom, 5. broju biltena STANAR

Udruženja, stanari, korisnici i DaNS na javnom uvidu u plan

Početkom decembra 2016. godine na javnom uvidu je osvanuo Nacrt plana detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom u Novom Sadu, koji je izradilo JP Urbanizam. Donošenje ovog plana je bilo očekivano u svetlu priprema Grada za manifestacije Omladinska prestonica Evrope 2019. i Evropska prestonica kulture 2021, od kojih su se obe centrirale upravo u prostoru nekadašnje fabrike Petar Drapšin na Limanu III, danas poznatije kao Kineska četvrt. Javni uvidi u urbanističke planove obično promaknu pažnji javnosti, međutim, u ovom slučaju su mnogi sa bojazni očekivali izradu ovog plana zbog duge istorije tenzija, neizvesnosti, ili prostog bavljenja ovom lokacijom i ulaganja svog života i rada u njeno funkcionisanje. Utoliko je postojala i veća potreba da se javnom uvidu pristupi organizovano, te smo se mi, iz Društva arhitekata Novog Sada (DaNS), prepoznali kao mesto gde bi se takav proces mogao povesti.

Stoga smo ubrzo nakon objavljivanja javnog uvida pozvali sve zainteresovane na inicijalni sastanak. Tu su se pojavili razni akteri u priči, od korisnika prostora u Kineskoj četvrti (aktuelnih ili nekadašnjih), preko zainteresovanih građana, kulturnjaka, istraživača, arhitekata, proizvođača, do samih učesnika u izradi plana iz JP Urbanizam koji su pomogli u tumačenju Nacrta plana. Naš interes je bio da, osim bavljenja ovim konkretnim slučajem, uspostavimo ovakve susrete kao redovniju praksu, kada oni već ne postoje na nekim drugim, javnim instancama. A pokazalo se da za takvim susretima postoji velika potreba, pre svega zarad jasnijeg pregleda drugačijih interesa i pristupa problematici plana, te smo do isteka javnog uvida (30. decembar) uspeli da zajednički proizvedemo set primedbi na plan, podelivši ih na pojedinačne i zajedničke.

Glavni problem koji smo uočili u Nacrtu plana jeste što su u proceduri bili preskočeni neki bitni koraci. Pre svega, plan je na sebe preuzeo zadatak definisanja smernica za uređenje Kineske četvrti, bez jasne ideje o tome šta će se tamo tačno odvijati i ko će o tome odlučivati. Tako se navodilo da će Kineska četvrt biti „kreativni distrikt, pre svega u nameni kreativnih ekonomija, odnosno kreativnih i kulturnih industrija“, ili, na drugom mestu, „kreativni distrikt sa akcentom na omladinsko preduzetništvo“. Nama se učinilo alarmantnim da se jedan projekat takvog značaja bazira na ovako proizvoljnim ali popularnim i naizgled neupitnim (ali time i opasnim) pojmovima, a da nigde nisu definisane ni kreativne ekonomije, ni kreativne industrije, ni omladinsko preduzetništvo. Posebno u svetlu već obilatog međunarodnog iskustva sa primenom politika koje se rukovode ovim terminima, a koje su iza sebe ostavile pustoš u mnogim gradovima Evrope, zbog nedosluha političara i planera sa stvarnim procesima i potrebama zajednice. Da stvar bude još gora, tvorci plana su delegirali preciziranje programa i sadržaja Kineske četvrti već donesenim dokumentima, kao što je Aplikacija grada za Evropsku prestonicu kulture, u kojoj su promene koje će se desiti u Kineskoj četvrti definisane u samo tri rečenice, od toga se samo jedna tiče sadržaja i programa. Da stvar bude još gora, u aplikacionom formularu za Omladinsku prestonicu Evrope, koja je takođe zvanično usvojena, navode se neke potpuno druge namene pojedinačnih objekata u Kineskoj četvrti koje nisu usaglašene sa ostalim dokumentima. To dokazuje nepostojanje integralne vizije a kamoli projekta za Kinesku čevtrt, koja bi trebalo da iznese ove dve velike manifestacije, te da nakon toga ostane funkcionalan i nedevastiran prostor u službi građana.

Ostala pozivanja tvoraca plana na prethodno usvojene dokumente takođe nisu nikuda vodila. Tako se Aplikacioni formular za EPK poziva na nekakav plan koji „predviđa obnovu oko 55% postojećih objekata i izgradnju novih pomoću privatno-javnog partnerstva“, a da nije poznato o kom se planu radi. To ne može biti ovaj plan o kom pišemo jer je on donet nakon ovog formulara. Dakle plan detaljne regulacije Kineske četvrti se poziva na Aplikacioni formular za EPK, koji se pak poziva na plan, i tako u krug. Da ovaj pravno-vremenski vrtlog dobije još jednu dodatnu komplikaciju, Aplikacioni formular navodi sledeće: „Kancelarija za održivi razvoj Grada Novog Sada u potpunosti je preuzela planski rad na razvoju ovog kompleksa”. U trenutku javnog uvida ova kancelarija još nije bila osnovana, a planski rad na razvoju kompleksa je već uveliko bio u toku. Zbog svega ovoga je jasno zbog čega nas je zabrinulo što se plan detaljne regulacije Kineske četvrti upušta u programiranje namena svakog od dvadesetak pojedinačnih objekata u ovom kompleksu, što je zadatak za jedan dugi i otvoreni proces planiranja budućih programa i sadržaja četvtri, otvoren za sve zainteresovane učesnike, a ne jednog urbanističkog plana donetog u kratkom roku.

Dodatnu zabrinutost je izazvalo jasno navođenje izbacivanja pojedinačnih namena koje trenutno postoje u četvrti, pre svega zanatskih i proizvodnih radionica. Iako su tvorci plana tvrdili da se većina njih zadržava i da se uklanjaju samo najneprimereniji, nije jasno zbog čega su onda naveli, na primer, uklanjanje radionica za izradu i popravku čamaca, imajući u vidu, sa jedne strane, nenametljivost i primerenost jedne lake proizvodne delatnosti koja se čak i može uklapati u njihove “kreativne” koncepte, i, sa druge, idealnu lokaciju za ovakve radionice u neposrednoj blizini marine i zimovnika za čamce. Ovakav slučaj otvara i jednu širu priču za koju se možda trebalo izboriti ranije, a to je da ovakvi veliki gradski projekti i manifestacije ne treba da “uleću” na teren na kom je prethodno već stvorena neka nezavisna vrednost, kao što je to slučaj sa proizvodnom zajednicom unutar Kineske četvrti. U jednom deindustrijalizovanom gradu uklanjanje poslednjih ostataka proizvodnje, bez istovremenog nalaženja adekvatne alternative za njihovo preseljenje, a zarad prolaznog spektakla, svakako deluje štetno.

Posebno je bilo zabrinjavajuće to što se za dobar deo objekata u Kineskoj četvrti predviđalo rušenje, računajući tu i one namenjene za „rekonstrukciju“ bez jasnih garancija da to zapravo neće značiti izgradnju nekog potpuno drugačijeg objekta. Plan se opet pozivao na procenu boniteta ovih objekata, koja je dovela do zaključaka o njihovoj nestabilnosti i nesigurnosti, a da se ne zna ko je radio ovu procenu, jer nikakva studija o tome nije bila objavljena. Kasnije smo saznali da je ovakva studija na brzinu izvedena za vreme praznika, dakle nakon završetka javnog uvida i nakon podnošenja ove naše primedbe, te da je studija slučajno dovela do istovetnih zaključaka koji su bili u Nacrtu plana. To se ne može smatrati legitimnim postupkom tvoraca plana. A planom se predviđalo da se upravo najveći i najkarakterističniji objekti industrijskog nasleđa moraju rušiti, i to oni od koji su neki trenutno u funkciji noćnih klubova, dakle u kojima se okuplja veliki broj ljudi. Da li to znači da su oni trenutno u opasnosti kada posećuju ove objekte? S obzirom na to da se nakon izrade ove studije nije naredilo zatvaranje tih klubova, svakako da ne znači, te ni tvorci studije nju ne uzimaju za ozbiljno.

Konačno, kao strukovno udruženje, najviše nas je brinulo to što planom nije bilo predviđeno raspisivanje javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa, što bi bio standardni postupak određivanja bilo kakve budućnosti jednog ovako značajnog javnog prostora. Samo se konkursom može doći do najboljeg prostornog rešenja koje će ne samo očuvati postojeće kvalitete ambijenta Kineske četvrti, nego uvesti i neke potpuno nove vrednosti koje jedan činovnički plan detaljne regulacije ne može da previdi, niti mu je to zadatak. Pored toga, raspisivanjem konkursa bi se stvorila prilika da se prođu i svi oni koraci koji su preskočeni donošenjem ovog plana, a koji se odnose na određivanje namena, aktera, programa, menadžementa, na transparentan i participativan način, jer se bez tako jasnih smernica ne može tražiti od arhitekata da predlože iole funkcionalna rešenja.

Dodatni apsurd je i to što se u samom Aplikacionom formularu za EPK, na koji se tvorci plana pozivaju, navodi sledeće: „Iskustva Pečuja, Košica i Plzena izuzetno su značajna za naš najvažniji infrastrukturni projekat Omladinski kreativni polis. Zato je dogovorena saradnja sa predstavnicima projekata DEPO2015, Kasarna Kultur-Park i Žolnaj kulturna četrvt, u cilju podizanja kapaciteta našeg grada za izgradnju velikog multidiscpilinarnog kulturnog kompleksa. Članovi tima Novi Sad 2021. boraviće u tom cilju na stručnom usavršavanju u navedenim gradovima, a u Novom Sadu će biti organizovana javna prezentacija ovih projekata kao primera dobre prakse.“ Ovi primeri bivših industrijskih četvrti, koji su u formularu eksplicitno navedeni kao ugledni i pozitivni, su svi do jednog bili uređeni putem javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa. Dakle, Novi Sad bi bio prvi u nizu koji za glavnu lokaciju u okviru EPK nije raspisao konkurs. Sličan je slučaj i u Rijeci, evropskoj prestonici kulture 2020, gde se će se kompleks bivše fabrike Rikard Benčić rekonstruisati za kulturnu namenu kroz projekat dobijen konkursom. A za cenu i utrošeno vreme planiranog boravka članova tima Novi Sad EPK 2021 u tim kompleksima moguće je sprovesti javni arhitektonsko-urbanistički konkurs za Kinesku četvrt. Takođe, prema procenama troškova se vidi da će u izgradnju novih objekata većinski učestvovati privatni investitori (sa 9,5 miliona evra, u odnosu na 1,65 miliona evra od strane Grada). Zbog toga je još više potreban konkurs, jer se oko 90% nove izgradnje prepušta privatnim investitorima.

Stoga je zahtev za javnim arhitektonskim konkursom bio naša krovna primedba, jer bi se konkursom rešili i ostali navedeni problemi. Ta primedba je dostavljena Gradskoj upravi sa preko 90 potpisa građana, korisnika prostora, učesnika procesa i drugih organizacija, što verovatno predstavalj najveći uspeh našeg jednomesečnog okupljanja tokom javnog uvida.

Javna rasprava o podnetim primedbama je održana 8. februara 2017. u Skupštini grada, u sali koja je, čini se, po prvi put bila prepunjena ljudima zainteresovanim za raspravu o jednom urbanističkom planu. Podnosilaca primedbi je bilo jedanaest, uključujući i nas. Tu smo, pred komisijom, izrađivačima plana, predstavnicima Grada, drugih institucija, te konačno medija, imali priliku da obrazložimo naše primedbe. I drugi prisutni učesnici na javnoj raspravi – građani, korisnici prostora i udruženja – su tom prilikom javno podržali naš predlog za raspisivanje javnog konkursa. Komisija je sve primedbe saslušala, bez komentara. Izvestilac izrađivača plana – JP Urbanizam – je saopštio da su naše primedbe neosnovane, uz svoja obrazloženja koja nisu ničim suštinskim odgovorila na našu argumentaciju. Na osnovu ćutanja komisije, apatije prisutnih činovnika i njihovih pognutih pogleda, činilo se da ovo ustvari nije mesto na kom se odlučuje o konačnoj sudbini plana, nego da se ovde sprovodi neprikosnovena odluka koja je drugde već doneta. Takođe se činilo da se druga strana čvrsto drži političko-marketinškog jezika, koji osigurava da se srvsihodna debata na ovakvim prilikama ne može povesti, nego samo deranžirati.

Plan je nekoliko meseci kasnije i usvojen, uz neke pojedinačne dorade kojima se čini da se pokušalo ublažiti nezadovoljstvo oko ranije predloženih namena ili pak fizičkih sudbina pojedinačnih objekata, međutim glavni instrument kojim bi se mogla osigurati svetlija budućnost Kineske četvrti – javni arhitektonsko-urbanistički konkurs – nije uključen u plan. To za nas znači da ćemo u budućnosti morati da uložimo mnogo više energije u borbu oko svakog pojedinačnog objekta, vodeći istovremeno računa o integritetu Kineske četvrti kao jedinstvene celine, jer nju za celinu plan više ne smatra.

—

Aleksandar Bede, član UO Društva arhitekata Novog Sada (DaNS). Arhitekta, autor i istraživač urbanih i teritorijalnih modernizacija Novog Sada i Vojvodine.