Antene i bazne stanice

Bazne stanice, mobilni telefoni, kao i drugi radio i TV predajnici, smatraju se izvorima nejonizujućeg zračenja. Ovoj grupi pripadaju još i vidljiva svetlost, ultraljubičasta i infracrvena svetlost, mikrotalasna, električna i magnetna polja. Dosadašnja saznanja o biološkim efektima povremenih i dugotrajnih izlaganja radiofrekventnom zračenju, električnim i magnetnim poljima nižeg intenziteta, kakva se obično sreću u životnoj sredini, kažu naši naučnici i stručnjaci iz raznih ministarstava koji regulišu ovu oblast, su još uvek nedovoljna za konačno zaključivanje.

Stanari i truli špekulanti

Sigurno ste čuli za problem sa antenama i baznim stanicama. Verujte, znate koliko i mi – i uglavnom je to ono što smo mogli čuti i pročitati u lokalnim medijima, koji su o svakom slučaju izvestili jednom ili dvaput, i nikada više.

Možda poznajete nekoga ko stanuje u zgradama u kojima se taj problem javlja ili ste i sami u komšiluku? Znate li sa sigurnošću o čemu je reč? Kakve su to antene i da li je reč baš o antenama? Ima li to veze sa radioaktivnim gromobranima? Jesu li i ove antene radioaktivne? Ako i nisu, da li su opasne po zdravlje ljudi? Za koje ljude? Za stanare zgrade na čijem je krovu postavljena ta skalamerija ili za komšije preko puta? Ko je zapravo zainteresovan za postavljanje (ili nepostavljanje) ovih antena? I ko ih uopšte postavlja? Čije su?

Kažu nam da su to bazne stanice operatera mobilne telefonije? Pa, dobro, imaju li oni jezik? I gde je tu najveći prevodilac sa jezika biznisa kojeg hvataju lasom ne bi li im, sada sasvim sigurno znamo, napunio budžet, a ne i zaposlio stanovništvo. Kažemo njima, jer njihov je budžet, ne i naš (kao što je njihov i posao). To što se iz njega plaća nešto takvo kao što je „zdravstvo“ ili „školstvo“, „sudstvo“ ili „policija“, na to više zaista ne želimo nasedati: probajte da zatražite uslugu bilo koje instance bilo kog od ovih sistema institucija. Sve se održava na najneophodnijem minimumu, a i taj počiva na entuzijazmu pojedinaca u njemu, a nikako na sistemskoj sigurnosti. Ova je sistemski i oštećena. Isto tako zahvaljujući pojedincima, ali sada obrnuto: usled nedostatka entuzijazma i hrabrosti. Kao i mnogi pre njega, i ovaj tekst govori o entuzijazmu ljudi.

Čuli ste dakle da je bilo nekoliko, manje ili više organizovanih, izliva nezadovljstva građana zbog postavljanja baznih stanica raznih operatera mobilne telefonije. Podižu se komšije, sad, da li da ih uklone ili da spreče njihovo postavljanje, zavisi od niza okolnosti (protest stanara zgrade u ulici Svetislava Kasapinovića 21-23 na Detelinari; protest stanara u ulazima na uglu Ulica Seljačkih buna 1-11 i Bulevara Slobodana Jovanovića 31-35 na Novom naselju; peticija stanara zgrade u Alekse Šantića 12 na Grbavici; protest i peticija građana u Futogu protiv izgradnje novih baznih stanica mobilne telefonije, kao i za uklanjanje postojećih; protest stanara zgrade u ulici Narodnog fronta 11-19, na Limanu II; protest korisnika Gerontološkog centra i stanara susednih zgrada protiv postavljanja bazne stanice na krovu Gerontološkog centra na Limanu II). Osim što se, kako rekosmo na početku, mediji na sve osvrću samo uzgred, po jednom ili dvaput, i to isključivo kada imaju rupu u programskoj šemi – nastalu ukupnim nedostatkom entuzijazma, pa čak i onog kojim su donedavno raspolagali ljudi kod kojih se ovaj svodio na politički karijerizam i marketning – ni građani ne pokazuju naročitu istrajnost i želju za obaveštavanjem. Tek po koji.

Pitamo se zašto ti slučajevi nisu povezani? Zbog čega ljudi nisu kontaktirali jedni druge i udružili napore da zajednički reše problem? Sigurno bi imali šta da kažu jedni drugima i upute jedni druge u problem koji je višeslojan i kompleksan, čak toliko da pokriva čitav problem stanovanja i lokalne samouprave. Primarno iskustvo komšija, nas kao stanara, dovoljno nas čini kompetentnim u stvarima stanovanja da nam ničija stručna pomoć nije potrebna da kažemo šta nas muči. Institucije lokalne samouprave su tu da odgovore na svako naše pitanje, a ako u njihovom radu sami učestvujemo, svaka struka je dužna da nam kaže i objasni o čemu je reč. O javnom interesu treba govoriti javno, kao što ga javno i zajednički treba artikulisati.

Jedini slučaj sa kojim smo neposredno došli u kontakt je inicijativa stanara u ulici Svetislava Kasapinovića 21 na Detelinari, koji su protestovali zbog nelegalno postavljenog Telenorovog predajnika za mobilne telefone na krov susedne zgrade, i od njih smo čuli da su se prvo obratili mesnoj zajednici. U pitanju je bila mesna zajednica „Detelinara“, na kojoj je svojevremeno održana i tribina tim povodom. Šta je mesna zajednica u stanju da učini za građane koji dolaze u nju, uzimaju učešće u njenom radu i postavljaju pitanje nadležnim instancama vlasti (političke i stručne) o štetnosti ili bezopasnosti baznih stanica po zdravlje ljudi? Čujemo: dosta toga, ali da li je to slučaj u praksi?

Kompanije čiji su uređaji u pitanju spremno odgovaraju da je sve po zakonu i da je obezbeđena sva potrebna dokumentacija. To je priča za sebe i na nju ćemo se osvrnuti samo koliko najopštija problematizacija ovog slučaja zahteva. Predsednik skupštine stanara, u ime članova svoje skupštine, potpisuje ugovor sa operaterom, koji potom samo treba da ispoštuje procedure koje je ustanovila država i njene, za ovaj problem nadležne, institucije, počevši od ministarstva. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je donelo Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja i šest podzakonskih akata i ovlastio stručne institucije za merenje intenziteta elektromagnetnih polja. Zakon je usklađen sa Zakonom o telekomukacijama i Zakonom o planiranju i izgradnji. Time je uređen sistem, nadzor je ostao u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, dok jedinice lokalne samouprave izdaju dozvole. U slučaju Novog Sada to je u nadležnosti Gradske uprave za zaštitu životne sredine (koja izdaje rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, sa njegovim podzakonskim aktima), ZIG-a i Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove (koja izdaje rešenje kojim se odobrava izvođenje radova, jer za postavljanje bazne stanice prema Zakonu o planiranju i izgradnji nije potrebna građevinska dozvola).

Da bi mobilni operater postavio svoju baznu stanicu na krov zgrade morao bi da zadovolji propisane standarde: da dobije frekvenciju od RATEL-a (Ragulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge); da izabere zgradu koju želi i dobije saglasnost više od 50% potpisa svih stanara u zgradi i potpiše ugovor sa predsednikom skupštine stanara zgrade; postavljanje antene na visinu od najmanje 15 metara od krova zgrade, odnosno da ne postoji stambeno okruženje u radijusu od 15 metara; izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i dobije saglasnosti od gradskih instanci. Gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Novog Sada u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva za saglasnost obaveštava nosioca projekta, zainteresovane organe, organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida, javne prezentacije i javne rasprave o studiji o proceni uticaja i ostavlja rok od najmanje 20 dana za javni uvid i dostavu mišljenja. Gradska uprava u roku od deset dana od dana prijema zahteva za saglasnost obrazuje tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja i dostavlja joj studiju u roku od tri dana od dana njenog obrazovanja. Tehnička komisija vrši ocenu studije i dostavlja Gradskoj upravi izveštaj sa ocenom studije i predlogom odluke u roku od 30 dana od dana prijema studije. Gradska uprava donosi rešenje i dostavlja ga nosiocu projekta i inspekciji i obaveštava zainteresovane organe, organizacije i javnost u roku od deset dana od dana donošenja rešenja.) Međutim, masa pitanja i problema se javlja već na nivou skupštine stanara.

Koliko saznajemo od naših komšija, prvi problem je kako skupština donosi ovu odluku. Koliko je potrebno potpisa? Preko polovine članova skupštine treba da potpiše odluku? Sto posto? To zavisi od zakona kojim se regulišu ovakve intervencije na zgradama. A kako se dele prihodi ako zgradu čini više skupština? Kako postupamo kada zgradu čini više skupština?

Govorili smo i o tome zašto se skupštine stanara danas nazivaju skupštinama zgrada? Pa zato što za državu više nismo stanari, već vlasnici stanova i odgovaramo ne samo za njih, već i za ono što je ispred naših vrata, a to je, počev od hodnika, pa preko lifta i podruma, njen krov i tavan, dakle čitava zgrada i naša odgovornost za njihovo održavanje se proteže na ceo objekat, a kada je poledica, i na par metara oko nje. Ta odgovornost može biti i krivična, ali je u ovom trenutku za državu daleko važnija materijalna. Kaznu je uvek bolje platiti nego izdržavati, reći će nam svaki državni službenik. Dakle imamo situaciju u kojoj treba postaviti pitanje imovine i odgovornosti skupštine stanara za imovinu, a onda i pitanja koja se tiču prihoda koji se na račun te imovine stiču.

Čija je zgrada? Pripada li ona svim stanarima zgrade, bez obzira na to koliko skupština ili saveta stanara se u njoj obrazuje, ili nad delovima stambene zgrade vlasništvo imaju samo neki. Mi smo probali da se probijemo kroz zakonsku regulativu i ustanovili da su zakoni nedorečeni i otvoreni za tumačenja, a u njima će prednjačiti oni koji su najistrajniji u isterivanju stvari „na čistac“, odnosno najsposobniji da učine da njihova bude i poslednja. Baš zato smo u slučaju baznih stanica imali dva nivoa problema sa kojima se stanari suočavaju i oko kojih se sukobljavaju.

Ako pođemo od skupštine i zgrade, videli smo i čuli da postoji problem raspodele prihoda koji se stiču ustupanjem dela zgrade na korišćenje operaterima koji za to plaćaju nadoknadu. Recimo, jedna skupština, odnosno jedan ulaz, sklapa ugovor sa operaterom i prihod zadržava samo za sebe. Ne deli ga dakle sa drugim ulazima i skupštinama jer je antena postavljena iznad njihovog ulaza. Ali čija je zgrada i krov? Po Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa (član 15.) koji reguliše način sticanja, upravljanja i raspolaganja svojinskim i drugim stvarnim pravima, krov je zajedničko nedeljivo vlasništvo (čitaj odgovornost) svih stanara koji u njoj žive.

Zašto se onda prihodi ne dele na jednake časti? Kada su u pitanju troškovi, jer i toga ima, oni se uglavnom ravnomerno raspodeljuju. Naime u nekim zgradama, u kojima postoji više ulaza, moguće je da svi ulazi nemaju lift. Međutim, zajednička struja se plaća ravnomerno, pa struju za lift „troše“ i oni koji ga u svom ulazu nemaju. Masa je primera koji pokazuju da smo u nevolji zajedno, a kada treba da podelimo prihode, tu svako zna koliko je zaslužio i zaradio, te mu ne pada napamet da se solidariše sa onima koji nisu u prilici da zarade – pa čak ni kada na to imaju pravo.

Rekli smo i to da ljudi danas komuniciraju fakturama i tužbama, pa se tako dogodilo i u slučaju baznih stanica: tužbe i prijave pljušte na sve strane. Stanari jednog ulaza tuže stanare drugog ulaza jer ovaj sa njima ne deli prihode, a onda i stanari susednih zgrada tuže one skupštine ili zgrade koje su postavile bazne stanice na svoje krovove. Motivi tada nisu prihodi, već zdravlje. Tu su naravno i tužbe koje mogu krenuti ka državi i operaterima, no njihov ishod je daleko neizvesniji.

Ali, ko je zainteresovan za nejednaku distribuciju? Kako rekosmo, to su skupštine koje nameravaju zadržati dobit isključivo za sebe, ali za nejednakost su zainteresovani i operateri koji deo krova žele iznajmiti. Zašto? Pa, zato što bi raspodela na jednake časti, dakle raspodela na više ulaza i skupština stanara, njihovu ponudu učinila manje atraktivnom. Dakle, i zakupac, i izdavač dela krova zgrade, podjednako su zainteresovani za nejednakost i njoj teže. Toliko o solidarnosti i materijalnoj bazi na kojoj ova treba da se pojavi. Sa druge strane, kada je zakupnina prostora zgrade veća, i pitanja štetnosti baznih stanica postaju manje bitna, pa se obično i ne postavljaju. Toliko i o zdravlju i materijalnoj osnovi na kojoj pitanja o kvaltetu života treba takođe postaviti. Sjajna situacija za lokalnu samoupravu i zajednički život ljudi.

Ko je onda jedini zainteresovan da postavi pitanje štetnosti ovih naprava? Tačnije, ko je jedini lišen dileme koju postavlja novac i dobit? Očigledno, samo oni koji ne stanuju u zgradi koja na sebe kači baznu stanicu i na taj način obezbeđuje prihode, svakako potrebne za njeno održavanje i funkcionisanje i koje sami treba da obezbedimo od kada smo vlasnici nekretnina i rentijeri, pa čak i truli špekulanti.

Z. G. & B. S.