13892125_1125863717478427_2883434515699801058_n

Lokalni Front iz Kraljeva – aktivisti i gradski odbornici

Samoorganizovanje na lokalnoj političkoj sceni

Civilni sektor u poslaničkim klupama – tako bi se mogle opisati aktuelnosti oko Udruženja građana Lokalni HYPERLINK „http://lokalnifront.rs/?page_id=272″f HYPERLINK „http://lokalnifront.rs/?page_id=272″ront iz Kraljeva, čiji su predstavnici na poslednjim lokalnim izborima postali i odbornici u gradskoj skupštini. U svom programu, ovo udruženje se zalaže za veće uključivanje građanstva u politički život, uspostavljanje modela participativne demokratije, jer kako se navodi, „rešavanje krize zahteva angažovanje svih društvenih resursa, nasuprot ograničenih kapaciteta političkih elita“. Lokalni front se pojavljuje kao samoorganizovana grupa entuzijasta koja je „odlučila da sačuva svoj grad, i od vlasti i od opozicije“.

Razgovarali smo sa aktivistom Lokalnog fronta Vladimirom Marovićem, o uspostavljanju ovakve političke alternative i o novinama u političkom životu Kraljeva i Srbije.

– Šta ste vi kao mladi odbornici zatekli u gradu i za šta se zalažete u gradskoj skupštini? Gde nastupa Lokalni front?

– Evo u najkraćem, daću statističke podatke u vezi sa socijalnom kartom ovog grada. Naime, Kraljevo karakteriše stopa nezaposlenosti od 34.5 procenata, što je negde 15 hiljada ljudi koji su radno sposobni, a koji nemaju posao. Ujedno, treba naznačiti i to da se samo tokom prethodne godine iz ovog grada iselilo 2.5 procenata njegovog stanovništva.

Imali ste poprilično nemirne, sumanute godine, u kojima vas najpre drže u onoj nacionalnoj histeriji, pa se na taj način odvlači pažnja od socijalnog stanja. Imali ste devedesete. Pa dolaze dvehiljadite, sa takozvanim „ad-hoc“ rešenjima i šok terapijom u kapitalističkom načinu privređivanja, gde je navodno privatizacija ta koja treba da razreši sve probleme. A onda vidite da se u dotadašnjim proizvodnim kapacitetima ne vidi ništa drugo osim plena za neke druge aktivnosti, gde se o ljudima ne brine, niti o njihovim poslovima.

Sa tog stanovišta, ono što Lokalni front zagovara kao mogućnost, to je da grad stvori elementarne uslove za privređivanje. A ujedno je i socijalna zaštita građanstva izrazito bitna za nas, budući da ne smatramo da je tržište regulator svih interesa građanstva. Tržište kao regulator za svoju posledicu ima ovo što sad živimo. Goli interes je ono što, pre svega, lomi običnog čoveka. Nama je stalo do tog običnog čoveka, kojem država i grad trebaju da pruže mogućnost da barem za početak ostvari elementarne uslove za život.

– Kako postaviti branu od isključivosti takve tržišne i interesne logike?

– Nedavno smo i u Novom Sadu učestvovali na tribini, gde su pored nas bili i pokret ` HYPERLINK „https://www.facebook.com/PodrziRTV/“Podrži RTV HYPERLINK „https://www.facebook.com/PodrziRTV/“` iz Novog Sada, Udruženje predsednika skupština stanara iz Niša i ` HYPERLINK „https://nedavimobeograd.wordpress.com/“Ne da HYPERLINK „https://nedavimobeograd.wordpress.com/“( HYPERLINK „https://nedavimobeograd.wordpress.com/“vi HYPERLINK „https://nedavimobeograd.wordpress.com/“) HYPERLINK „https://nedavimobeograd.wordpress.com/“mo Beograd HYPERLINK „https://nedavimobeograd.wordpress.com/“` i bilo je postavljeno svima isto pitanje, u vezi sa ideološkim opredeljenjem naših inicijativa. Ono što je nedvosmisleno podvučeno kod svih jeste da je ta opredeljenost pre svega vezana za levičarsku provinijenciju, jer se upravo u tom pogledu ogleda ta specifična razlika u odnosu na dominantne uslove. To znači usmerenost ka čoveku, a ne ka profitu. To jeste ogroman zadatak, to zahteva određenu vrstu združenog dejstva. Međutim, ono što se od svih nas očekuje je i pokazni primer u svom neposrednom okruženju, dakle na mikronivou.

I to je između ostalog, i bio razlog zašto je u Kraljevu načinjen taj prvi potez, kada je Lokalni front kao grupa građana izašao na lokalne izbore 24. aprila ove godine. Naprosto, želeći da pokaže da je samoorganizovanom građanstvu moguće da se usprotivi toj političkoj eliti, koju mi po lošoj navici nazivamo političkim partijama, a zapravo se radi o privatnim firmama koje sprovode dejstvo zarad sopstvenog interesa i interesa svojih ktitora. Zakoni se uspostavljaju zarad interesa tih ktitora i prelomnih momenata baš u tom socio-ekonomskom stanju. Žrtve tog i takvog odlučivanja se nalaze u samom građanstvu Srbije. Ono mora pokazati da nije odustalo od sebe. Pokreti koje sam spomenuo, dokaz su da građanstvo nije odustalo od sebe. I zaista, tu ujedno treba biti realan i reći da smo zagazili u jedno područje za sada nepoznatog, ali baš iz tog razloga smatramo da to jeste područje slobode, jer omogućuje polje dejstva koje nije strogo determinisano, pa čak ni tržišnim uslovima.

– Iskoračili ste iz civilnog društva, civilnog sektora, pravo u gradski parlament. Da li ste to videli kao moranje, ili je možda komunikacija civilnog društva sa institucijama prestala da funkcioniše, ili je po sredi nešto treće?

– Ako govorimo konketno, odmah ću reći da je Lokalni front potekao doslovno iz tog civilnog okruženja, i potekao je sa ulice. Mi smo baš na ulici imali svoje aktivnosti i to u vidu javnih tribina, performansa, uličnih protesta, pozorišnih festivala. Dejstvovali smo kao grupa za pritisak koja svoje aktivnosti usmerava vanistitucionalno, ali nismo primetili da postoji razumevanje od strane institucionalnog okvira. Iz tog razloga smo se opredelili da pokušamo da prodremo i u institucije. Naše delovanje sada postaje dvosmerno, odnosno dvostruko. Ni u kom slučaju se ne gubi ova veza sa izvornim dejstvom, naprotiv, ona će sada biti samo još pojačana. I to ovim našim učešćem i u institucionalnim okvirima, iz jednog prostog razloga, jer su mnogi izvori informacija sada znatno dostupniji.

– Dakle, vaše aktivnosti imaće, delom, kontrolnu i regulatornu funkciju u gradskom parlamentu. A šta je to što bi kao lokalni odbornici mogli da promenite i pokrenete kako bi se poboljšao kvalitet života u lokalu?

– Kada govorimo o odlukama koje se donose na lokalnom nivou i u gradskim skupštinama, pre svega, o upravljanju javnim preduzećima i ustanovama, raspoređivanju lokalnih prihoda zarad određenih aktivnosti i unapređenja, da li životne sredine, socijalnog ili ekonomskog okruženja, evidentno je, i više nego primetno, ne samo u Kraljevu već i na nivou republike, da ti javni resursi za okoštale političke strukture predstavljaju najobičniji plen. Plen raspodele, koji se koristi zarad crpljenja tih javnih resursa u svrhu ojačavanja korporatizovanih, partijskih struktura.

Sa druge strane, ukoliko imamo uticaj civilnog sektora, direktno se postavlja određena vrsta kontrolnog faktora koji nameće samom građanstvu mogućnost da se uključi kroz ove samoorganizovane vidove u čitavu diskusiju donošenja odluka na tom nivou, budući da ono što mi zagovaramo jeste vezano za princip participativne demokratije i neposednog učešća građanstva u donošenju odluka.

Sa tog stanovišta, može se čuti i reč o tome kako u nekim normalnim uslovima civilni sektor jeste korektivni faktor tog političkog establišmenta. Lično smatram da je ovde naprosto nemoguće korigovati političku elitu, koja je patološki zadrla u javni interes. Ona se mora ukloniti, kroz uspostavljanje jednog modela nove političke kulture, koju oni ne nose, ne osećaju i ne priželjkuju. Iz tog razloga i samo građanstvo mora iz sebe da iznedri upravo te snage, koje će uspostaviti novu političku kulturu, gde je javni interes i socijani faktor daleko nadilazeći u odnosu na čitave te partikularne, zakulisne radnje.

– Kako bi to funkcionisalo u lokalu?

– Konkretan model koji smo mi uspostavili odmah nakon definitivnog proglašenja izbornih rezultata, gde smo dobili pet odborničkih mandata u gradskoj skupštini, je da smo na jednoj od društvenih mreža osnovali grupu pod nazivom Učestvujte u radu odborničke grupe Lokalnog fronta. I zaista, građanstvo je počelo samo da u „inbox“, ili u „comment“ polja daje sopstvene predloge u vezi sa određenim problemima, ili da iznosi same te probleme. Dakle, taj nivo komunikacije je ono što predstavlja zapregu između dosadašnjih donosilaca odluka i samog građanstva. Ako pitamo koliko samo građanstvo učestvuje u političkom odlučivanju, osim tog izbornog dana, možemo da kažemo, svakako da ne učestvuje. Može da se pita, da li ono uopšte učestvuje i tog izbornog dana, ako uzmemo u obzir medijski pritisak kojem je izloženo, kao i manipulaciju, kojoj je, na žalost, jako podložno. Da li ono učestvuje na bilo koji način u donošenju odluka u vezi sa vlastitim interesima. Nama je cilj da kroz ovaj neposredni vid komunikacije predočavamo interese samog građanstva, njihove predloge, njihove sugestije, njihove probleme. Treba ih oslušnuti. Participativna demokratija je jedna od metoda našeg delovanja.

Koje su ostale metode rada Lokalnog fronta?

– Ono što bi naznačio je to da će svaki naš nastup u skupštini gotovo uvek biti propraćen određenim nastupom na ulici, ili u nekoj drugoj ustanovi, ili kroz dodatno angažovanje u medijskoj sferi. Tako da imamo nameru da zadržimo dejstva u dva koloseka. I ne samo to, već i ovaj kolosek sa kojeg mi najpre dolazimo, a to je ovaj građanski, jeste tu da vodi računa o tome i šta mi kao lokalni odbornici zapravo činimo u gradskoj skupštini i koliko odgovaramo tom profilu za koji smo se zalagali i u kampanji, ili od samog početka. Ti kontrolni mehanizmi moraju biti uspostavljeni i na najnižem mogućem nivou, dakle unutar same naše organizacije. Mi odluke zaista donosimo kroz jedan horizontalni model dogovaranja. Ne postoji unutar same organizacije vertikalno uspostavljena struktura, mi nemamo predsednika udruženja, nemamo neke posebne odbore kojima neko koordinira. Svako vrlo dobro zna za šta je ko najsposobniji, u tom pogledu i svako deluje na tom svom polju koje dobro poznaje. Ali i podnosi izveštaje svima, i kroz taj zajednički faktor razmatranja, odluke se i donose.

– Da li su to modeli iz civilnog sektora, koji su se preneli u oblik političkog delovanja?

– Mnogi od nas imaju zaista bogato iskustvo u civilnom sektoru, u određenim građanskim inicijativama, a deo ljudi je i politikološki obrazovan. I kako sa ovog praktičko iskustvenog nivoa, tako i teorijsko idejnog nivoa, imali smo jedan dobar spoj samih aktivista koji su razmenjivali ta svoja, ili obrazovna ili neposredna iskustva, te se otuda i formirao takav model opredeljenja.

– Hoćete li imati snage da u tom nadahnuću nastavite rad i u gradskoj skupštini?

– Mislim da je najbolje da predočim u jednom metaforičnom smislu naše opredeljenje u susretu sa tom bačenošću u ovu političku arenu. Mi smo u nju vrlo svesno ušli, skinuvši rukavice.

Koliko vas ima u Lokalnom frontu?

– Naprosto, nemamo članstvo. Čin slobodne volje i opredeljenosti da se dejstvuje. Ne postoji članstvo. To je još jedan element u kojem se, po mom sudu, prepoznaje to međusobno uvažavanje i ravnopravnost svih aktivista. Čitavu priču pokrenula je grupa prijateljica i prijatelja, a onda smo prenosili neposredno tu ideju i mnogima je ona bila prihvatljiva. Ono što nas je razlikovalo od svih ostalih je to što smo tokom ove dve i po godine postojanja bili u potpunosti spremni da odgovorimo, odnosno reagujemo na svaku glupost koja je bila načinjena od strane, bilo republičke ili gradske vlasti, te otuda nas na ulicama. Dakle, ulica nas nije privukla samo zbog problema u lokalu, već i zbog poprilično nerazboritih odluka koje dolaze sa republičkog nivoa.

– Ako su inicijative delom nastale kao reakcija na neke društvene okolnosti, šta bi sa druge strane bio pozitivan iskorak?

– Dakle, ta ideja samoorganizovanja i tog građanskog dejstva ima svoj karakter koji se vezuje za reakciju u odnosu na odluke koje se donose na lokalnom ili republičkom nivou, svejedno, ali ima i svoj proaktivni karakter, baš kroz nameru angažovanja građanstva u donošenju i sprovođenju odluka koje se tiču njih samih. Mi smo želeli da pokažemo da je to moguće. Do sada smo napravili prvi korak. Donekle, ali samo donekle da smo uspeli. Mi tek sada očekujemo zapravo i aktivnost samog građanstva. To je proaktivno kod Lokalnog fronta, ali i ostalih inicijativa. Nemamo nameru da samo čekamo da neko napravi određenu glupost pa da onda mi na to reagujemo. Onda smo u tom pogledu uvek jedan korak iza. Naprotiv, ova proaktivna opredeljenost je ono što nas pre svega karakteriše.

– Da li vam se obraćaju ljudi iz drugih sredina sa sličnim idejama?

– Mnogo više pratilaca na društvenim mrežama imamo van Kraljeva, nego u samom gradu. Iz mnogo gradova doslovno, dobijamo poruke sa jednim prostim pitanjem: Da li biste nam pomogli da napravimo Loklni front i u našem gradu? Imali smo slučajeve iz Obrenovca, Čačka, Ljiga, Gornjeg Milanovca, Kikinde, Subotice, širom Srbije. Mi obično kažemo da je neophodno za početak skupiti grupu prijateljica i prijatelja koji su dovoljno pristojni, dovoljno vaspitani i dovoljno drski da javno kažu da neke stvari nisu u redu. Ono što mi prepoznajemo u već spomenutim inicijativama u drugim gradovima je da postoji određeno idejno jezgro koje nas vezuje, što je jako dobro. Moguće je upravo kroz ta međusobna komuniciranja i stvarati tu zajedničku platformu delovanja, budući da zaista nemamo nameru da pravimo bilo kakvu partijski hijerahizovanu strukturu.

– Podržali ste pomenute pokrete i inicijative u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, pomenut je neki vid i saradnje među tim grupama. Da li se kreće u tom smeru i koji oblik vidite kao najprimereniji?

– Ovde treba naznačiti da su sve ove inicijative potekle pre svega na lokalu, i da svaka od njih zadržava tu autonomiju i želju ostanka na tom lokalnom nivou. Ono što je do sada bio predmet diskusije je mogućnost nekakvog zajedničkog nastupa. To bi mogla biti nekakva zajednička platforma delovanja ovih autonomnih pokreta, koja bi kroz svoja lokalna iskustva i njihovu razmenu, upravo mogla da daje određene predloge i sugestije za sam razvoj na državnom, dakle na republičkom nivou. To ni u kom slučaju ne sme da znači stvaranje nekog centralizovanog modela po principu ovih oprobanih partijskih formacija.

– Imate lokalno u vašem nazivu. Na koji način sam taj pojam određuje vaše delovanje?

– Naposto, problemi koji su nas vezali upravo su se ticali tog našeg mikrosveta, lokalnog nivoa, akcija koje su prepoznatljive našem građanstvu, kao model neke vrste socijalnog doprinosa i boljitka u ovom gradu. To što smo mi Lokalni front zapravo znači samo da smo potekli iz te lokalne sredine. Ostajući samo na njoj, smatramo da bismo sebe ograničavali, što ni u kom slučaju ne želimo. Kad govorimo o lokalnom nivou dejstva, vezano je i za to da je Kraljevo trebalo da bude samo pokazni primer mogućnosti delovanja na lokalu, i to preporučujemo i ostalim građanskim inicijativama, kako god se one zvale u sredinama u kojima nastaju.

O tome da nas ne zanima samo lokal, dovoljno govori i to koliko smo u sprezi i svakodnevnoj komunikaciji, za sada sa četri najprepoznatljivija pokreta, a to su malopre spomenuti Ne da(vi)mo Beograd, Udruženje predsednika skupština stanara iz Niša, Podrži RTV iz Novog Sada i to je Lokalni front iz Kraljeva.

Da li Lokalni front može opstati kao izolovana činjenica u Srbiji?

– Budući da sam pomenuo koliko je bitna ta ideja međusobnog povezivanja i podržavanja, ideja solidarnosti, ni u kom slučaju ne smatram da Lokalni front treba da ostane uokviren unutar granica Kraljeva. Njegovo dejstvo jeste vezano za Kraljevo, njegovi predlozi i ideje moraju biti takvi da prevazilaze samo Kraljevo. Ujedno, Lokalni front mora biti otvoren za ideje, koncepte i sugestije sa strane. U suprotnom, dobijamo jedan getoizirani okvir za koji bismo bili sami krivi. Ne pada nam na pamet da tako nešto radimo.

Pomenuli ste jednu zajedničku platformu.

– Upravo stvaranje nekakovog građanskog fronta Srbije, koji bi razobličio najpre dosadašnja političko interesna dejstva, koji bi uklonio tu, često kažu, kripto-oligarhiju. Ovi modeli demokratizacije samoga društva, odnosno učešća samog građanstva u opredeljenjima koja se tiču njihove budućnosti, jeste ono što za nas znači veliki doprinos. Pre svega, smatramo da je jako bitan element obrazovanje u svemu tome, što znači da govorimo o jednom emancipovanom građanstvu. To možda jeste u najvećoj meri svrha delovanja ovih građanskih pokreta, sa raznoraznim ciljevima koji se mogu sagledavati kroz polja ustanovljenja institucionalnog okvira države, od pravnog, do ekonomskog, do strukturalnog, neophodnog za funkcionisanje društva u kojem jesmo. Ono što jeste problem, kako to politička teorija navodi, je da mi trenutno živimo u funkcionalnom obliku države koja se zove zarobljenom državom, kroz ono fino međusobno dejstvo političkih elita i biznis sektora. Ta vrsta preklapanja interesa je ono što nas ne interesuje.

– U krajnjoj instanci, kako bi se građanski pokreti snašli u institucijama sistema?

– Svakako su neophodna strukturna i sistemska rešenja. Ona se institucionalno postižu kroz donošenje valjanih zakona. Za donošenje valjanih zakona je neophodno prodreti u skupštinu i na republičkom nivou. Uslovi u kojima jesmo nas nagone na takvo nešto. Malo ko od nas je uopšte o tako nečemu razmišljao, međutim, ukoliko imamo nameru da uspostavimo jedan valjani funkcionalni okvir, mora se uspostaviti onda i jedna struktura koja je spremna da ga i sprovodi.

##

Razgovarao,

Mihajlo Vujasin

20.6.2016.

img_8950 14495519_1184788591585939_4196254601053653801_n 13892125_1125863717478427_2883434515699801058_n 14191992_1155509687847163_1803353991058206986_n 13658927_1112391588825640_2513524456659046689_n 10731098_1843029579256423_3282824071897598390_n 10 9 poligrafisanje poligrafisanje-2 letovanje-u-srbiji

Štampaj ovu stranicu

Ostavite komentar

  • (will not be published)